U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

1. Kada Sunce sjaj izgubi,

2. i kada zvijezde popadaju,

3. i kada se planine pokrenu,

4. i kada steone kamile* bez pastira ostanu,

5. i kada se divlje životinje saberu,

6. i kada se mora vatrom napune,

7. i kada se duše sa tijelima spare,

8. i kada živa sahranjena djevojčica bude upitana

9. zbog kakve krivice je umorena,

10. i kada se listovi razdijele,*

11. i kada se nebo ukloni,

12. i kada se Džehennem raspali,

13. i kada se Džennet približi –

14. svako će saznati ono što je pripremio,

15. I kunem se zvijezdama – koje se skrivaju,

16. koje se kreću i iz vida gube,

17. i noći kad ona veo diže,

18. i zorom kada diše –

19. Kur’an je, zaista, kazivanje Izaslanika plemenitog,

20. moćnog, od Gospodara svemira, cijenjenog,

21. kome se drugi potčinjavaju, tamo pouzdanog!

22. A drug vaš nije lud:

23. on ga je na obzorju jasnom vidio

24. i, kada je u pitanju Objava, on nije škrt

25. i Kur’an nije prokletog šejtana govor,

26. pa kuda onda idete?!

27. Kur’an je samo pouka svjetovima,

28. onome od vas koji hoće da je na Pravome putu,

29. a vi ne možete ništa htjeti ako to Allah, Gospodar svjetova, neće!