U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

1. On* se namrštio i okrenuo

2. zato što je slijepac njemu prišao,

3. A šta ti znaš – možda on želi da se očisti,

4. ili pouči pa da mu pouka bude od koristi.

5. Onoga koji je bogat,

6. ti njega savjetuješ,

7. a ti nisi kriv ako on neće da vjeruje;

8. a onoga koji ti žureći prilazi

9. i strah osjeća,

10. ti se na njega ne osvrćeš,

11. Ne čini tako! Oni su pouka –

12. pa ko hoće, poučiće se –

13. na listovima su cijenjenim

14. uzvišenim, čistim,

15. u rukama pisara*

16. časnih, čestitih,

17. Proklet neka je čovjek! Koliko je on samo nezahvalan!

18. Od čega ga On stvara?

19. Od kapi sjemena ga stvori i za ono što je dobro za njega pripremi,

20. i Pravi put mu dostupnim učini,

21. zatim mu život oduzme i učini da bude sahranjen,

22. i poslije će ga, kada On bude htio, oživiti.

23. Uistinu! On još nije ispunio ono što mu je On naredio!

24. Neka čovjek pogleda u hranu svoju;

25. Mi obilno kišu prolivamo,

26. zatim zemlju pukotinama rasijecamo

27. i činimo da iz nje žito izrasta

28. i grožđe i povrće,

29. i masline i palme,

30. i bašče guste,

31. i voće i pića,

32. na uživanje vama i stoci vašoj.

33. A kada dođe glas zaglušujući –

34. na Dan kada će čovjek od brata svoga pobjeći

35. i od majke svoje i od oca svoga

36. i od druge svoje i od sinova svojih –

37. toga Dana će se svaki čovjek samo o sebi brinuti

38. neka lica biće toga Dana blistava,

39. nasmijana, radosna,

40. a na nekim licima toga Dana biće prašina,

41. tama će ih prekrivati,

42. to će nevjernici – razvratnici biti.