U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

1. Tako Mi onih koji pušu snažno,*

2. i onih koji teret nose,*

3. i onih koji plove lahko,*

4. i onih koji naredbe sprovode -*

5. istina je, zaista, ono čime vam se prijeti,

6. nagrada i kazna sigurno će biti!

7. Tako Mi neba punog zvjezdanih puteva,

8. vi govorite nejednako,*

9. od njega se odvraća onaj za kog se znalo da će se odvratiti.

10. Neka prokleti budu lažljivci

11. koji su, utonuli u neznanje, ravnodušni!

12. Oni pitaju: „Kada će Dan sudnji?“

13. Onoga Dana kada se u vatri budu pržili!

14. „Iskusite kaznu svoju – to je ono što ste požurivali!“

15. Oni koji su se Allaha bojali – u džennetskim baščama će, među izvorima, boraviti,

16. primaće ono što im Gospodar njihov bude darovao, jer, oni su prije toga dobra djela činili,

17. noću su malo spavali

18. i u praskazorje oprost od grijeha molili,

19. a u imecima njihovim bio je udio i za onoga koji prosi i za onoga koji ne prosi.

20. Na Zemlji su dokazi za one koji čvrsto vjeruju,

21. a i u vama samima – zar ne vidite? –

22. a na nebu je opskrba vaša i ono što vam se obećava.

23. I, tako Mi Gospodara neba i Zemlje, to je istina, kao što je istina da govorite!

24. Da li je doprla do tebe vijest o uvaženim gostima Ibrahimovim

25. kada mu oni uđoše i rekoše: „Mir vama!“, i on reče: „Mir vama, ljudi neznani!“

26. I on neprimijetno ode ukućanima svojim i donese debelo tele,*

27. i primače im ga: „Zar nećete da jedete?“ – upita,

28. osjetivši od njih u duši zebnju. „Ne boj se!“ – rekoše, i obradovaše ga dječakom koji će učen biti.

29. I pojavi se se žena njegova uzvikujući i po licu se udarajući, i reče: „Zar ja, stara, nerotkinja?!“*

30. „Tako je odredio Gospodar tvoj“ – rekoše oni –

„On je Mudar i Sveznajući.“

31. „A šta vi hoćete, o izaslanici?“ – upita Ibrahim.

32. „Poslani smo narodu grješnom“ – rekoše –

33. „da sručimo na njih grumenje od ilovače,

34. svako obilježeno u Gospodara tvoga za one koji su u razvratu svaku mjeru prešli.“

35. I Mi iz njega vjernike izvedosmo –

36. a u njemu samo jednu kuću muslimansku nađosmo –

37. i u njemu za sve one koji se boje patnje neizdržive znak ostavismo.

38. I o Musau, kada ga s očiglednim dokazom faraonu poslasmo,

39. a on, uzdajući se u moć svoju, okrenu glavu i reče: „Čarobnjak je ili lud!“

40. I Mi i njega i vojske njegove dohvatismo, pa ih u more bacismo, jer je bio osudu zaslužio.

41. I o Adu, kada na njih vjetar poslasmo u kome nije bilo nikakva dobra –

42. pored čega god je prošao, ništa nije poštedio, sve je u gnjilež pretvorio.

43. I o Semudu, kad mu bi rečeno: „Uživajte još izvjesno vrijeme!“

44. I oni se oglušiše o naređenje Gospodara svoga, pa ih uništi strašan glas na oči njihove,

45. i ne mogaše se ni dići ni od kazne odbraniti.

46. I o Nuhovu narodu, davno prije; to, zaista, bijaše narod neposlušni!

47. Mi smo nebo moći Svojoj sazdali, a Mi, uistinu, još neizmjerno mnogo možemo,

48. i Zemlju smo prostrli – tako je divan Onaj koji je prostro! –

49. i od svega po par stvaramo da biste vi razmislili!

50. „Zato požurite Allahu, ja sam vam od Njega da vas javno upozorim;

51. ne prihvatajte drugog boga osim Allaha, ja sam vam od Njega da vas jasno opomenem!“

52. I tako je bilo, ni onima prije ovih nije došao nijedan poslanik, a da nisu rekli: „Čarobnjak je!“, ili: „Lud je!“

53. Zar su to jedni drugima u amanet ostavljali? Nisu, nego su oni ljudi koji su u zlu svaku mjeru bili prevršili,

54. zato ove ostavi, prijekor nećeš zaslužiti,

55. i nastavi savjetovati, savjet će vjernicima, doista, koristiti.

56. Džine i ljude sam stvorio samo zato da Mi se klanjaju,

57. Ja ne tražim od njih opskrbu niti želim da Me hrane,

58. opskrbu daje jedino Allah, Moćni i Jaki!

59. A nevjernike će stići kazna kao što je stigla i one koji su bili kao oni, i neka Me ne požuruju,

60. jer, teško nevjernicima na Dan kojim im se prijeti!